„Зелена криминологија“ (енг. Green Criminology) је теоријска оријентација која се током деведесетих година прошлог века почела развијати у оквиру криминологије. Иако су се и пре тог времена криминолози бавили питањима еколошког криминалитета, зелена криминологија је покушала да пружи допринос другачијим сагледавањем предмета истраживања, теоријским објашњењима као и уопште обједињавањем свих аспеката прочавања еколошког криминалитета и еколошке штете. Аутор у монографији указује на кључне проблеме којима се бави зелена криминологија. Осим теоријског дела, монографија је употпуњена и емпиријским истраживањем које обухвата обраду статистичких података о кривичним делима и привредним преступима, криминолошку анализу судске праксе привредних судова у држави као и медијску анализу садржаја.

 

 

Књига Основи кривичног права Сједињених Америчких Држава представља текст монографског карактера посвећен материјалном и процесном кривичном праву САД. Као и сваки рад који се бави упоредним правом и ова је монографија пре свега намењена читаоцима који теже да се упознају са основним специфичностима кривичног права САД и на тај начин реалније оцене домете српског кривичног права поредећи га са правом САД. Сходно томе, текст не представља само приказ америчких правних решења, већ читаоцима пружа увид у поређење са домаћим прописима. Посебно је занимљиво да се види присуство елемената адверзијалног кривичног поступка у важећем Законику о кривичном поступку Србије мада и решења материјалног кривичног права САД имају одређене сличности као и велике разлике у односу на наше кривично право.

 

 

 

Књига Криминалитет компанија – криминолошки аспект представља прерађени и допуњени део докторске дисертације Криминалитет компанија ауторке доц.др Наталије Лукић. Монографију чини теоријски део докторске тезе, док је емпиријски део изостављен због преобимности. Ауторка је ускладила текст са најновијим статистичким подацима у свету и у Републици Србији као и са изменама и допунама свих анализираних законских текстова. Монографија је обогаћена и новим изворима домаће и стране литературе, а посебна пажња посвећена је феноменолошким аспектима као и облицима реаговања на криминалитет компанија.

 

 

 

 

У књизи је обрађена проблематика извршилаштва у кривичном праву. Поред анализе непосредног и посредног извршилаштва, као и одговарајућих теоријских конструкција које служе као подлога за решавање питања разграничења извршилаштва и саучесништва, у раду је обрађена и материја саизвршилаштва, с обзиром на полазну ауторову претпоставку да оно суштински представља једну засебну форму извршилаштва, иако је оно у српском кривичном законодавству формално везано за саучесништво. У првом делу рада дат је појам субјекта (учиниоца кривичног дела), као и теоријско одређење појма извршилаштва. У другом делу указано је на најважнија учења посвећена проблему разграничења извршилаштва и саучесништва. Коначно, трећи и главни део рада посвећен је детаљном разматрању појавних форми извршилаштва.

 

 

 

Ово издање књиге пружа аутору прилику да у њој, уз задржавање основне структуре монографије, читаоце упути у резултате нових истраживања и да им помогне да нађу одговор на мноштво методолошких питања и дилема као што су на пример: да ли су нам у времену глобализације потребна компаративна истраживања? Шта су „научне црне кутије“ и какве оне везе имају са насиљем вршњака у школама; шта је „конвиктологија“?Да ли је могућа наративна анализа визуелних садржаја (слика)? Зашто је интересовање за анализу садржаја варирало послдњих деценија?Нови делови монографије садрже упутства како објавити научни чланак и монографију засновану на рукопису дисертације (мастер рада), шта је то „Импакт фактор“, а шта „Хиршов индекс“.

 

 

 

Тренд сталног иновирања правне регулативе у области извршења кривичних санкција на који је указано у претходном, 5. издању, настављен је. Тако је од 2014. године, када је оно објављено, донет још низ битних докумената који су намењени регулисању ове материје. У тексту новог издања извршене су бројне измене, а неки делови су изостављени. Закључак се овај пут не завршава оптимистичком оценом из 2014. године када се, после усвајања у Народној скупштини Извештаја Националног превентивног механизма из 2013, чинило да се ствари у овој области крећу у добром правцу.

 

 

 

 

Овај рад представља незнатно измењену и допуњену докторску дисертацију под насловом „Субјективни елемент кривичног дела у енглеском праву“ чији је аутор доц. др Иван Ђокић. Основни циљ који је истраживањем постављен је утврђивање начина на који је у англосаксонској доктрини и пракси обликован један од најважнијих кривичноправних појмова. Већа пажња је посвећена субјективном елементу кривичног дела, јер су разлике између англосаксонског и евроконтиненталног учења у овој метерији израженије. Посебно је указано и на то у којој мери се англосаксонско учење о општем појму кривичног дела разликује од владајућег схватања у земљама које припадају грчко-романско-германској правној традицији.

 

 

 

Неколико разлога определило нас је да као 37. књигу у едицији Crimen објавимо друго издање монографије Политика сузбијања криминалитета професора Зорана Стојановића. Један од њих је повезан са чињеницом да је литература из ове области на нашем језику оскудна и због тога смо осећали потребу да подстакнемо младе истраживаче да јој се више посвете. За постизање тог циља најпогодније је омогућити им да користе дела у којима је сложен механизам контроле криминалитета представљен као заокружена целина. А ова књига је написана управо полазећи од идеје да модерна друштва контролу криминалитета морају поставити као усклађени систем у коме своје место имају како правни, тако и општедруштвени механизми чији допринос се у овој области често занемарује.

 

 

У оквиру едиције Crimen објављена је монографија “О чињеницама и истини у кривичном поступку“ аутора доц. др Вање Бајовић. Појам “истине“ у праву изазива читав низ нејасноћа и контроверзи које су посебно дошле до изражаја након доношења Законика о кривичном поступку из 2011. године. Са филозофског аспекта посматрано тешко је поверовати да ће недоумице око појма ’’истине’’ икада и бити разрешене, али из правног угла посматрано питање ’’истине’’ искључиво је везано за начин или метод прикупљања чињеничне грађе за одлучивање. Стога је проблематика ’’истине’’ у праву нераскидиво повезана са проблематиком чињеница што је аутору и послужило као инспирација за израду ове монографије.

 

 

 

Колективна монографија под називом „Корупција – основни појмови и механизми за борбу” (ур. Горан П. Илић) настала је у оквиру пројекта „Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања”. У оквиру првог дела монографије сагледани су појам и узроци корупције и најважнији облици њеног испољавања. Други део је посвећен анализи механизама за борбу против корупције, међународних стандарда и тела која се тиме баве, као и домаћих прописа, институција и искустава у суочавању са феноменом корупције.

 

 

 

Виктимологија – општи део је 32. књига издата у оквиру едиције Crimen. Иако је пре четири године објављена Виктимологија, која је представљала прво систематско дело из виктимологије на овим просторима, нова књига се због промене структуре, усклађивања са новим законским прописима из кривичноправне области као и узимања у обзир бројних нових виктимолошких истраживања може сматрати новом монографијом у складу са Правилником о вредновању резултата научног рада републичког Министарства науке.

 

 

 

Ова монографија на систематичан начин, користећи досадашње теоријске увиде и емпиријске налазе, нуди резултате до којих је дошла савремена економска анализа генералне превенције. Имајући у виду скроман, готово непостојећи опус домаћих аутора у овој области, сигурно је да ће ова монографија бити веома значајна за све оне који су заинтересовани за економску анализу криминалног понашања која се заснива на два главна постулата: прво, да су преступници рационална бића, и исто као и остали појединци доносе рационалне одлуке; друго, да постоји јасан критеријум за нормативно сагледавање сваке промене, а то је друштвено благостање.

 

 

Књига представља монографску обраду проблематике организованог криминалитета, тероризма и корупције са становишта кривичног права и криминалне политике. Њихова заједничка карактеристика, између осталих, јесте и та што су те области у жижи интересовања савременог кривичног законодавца који у њима врло често интервенише. Циљ овог рада је био да се на основу свестраног разматрања и анализе релевантних кривичноправних питања дође до адекватног модела коришћења кривичног права у сузбијању организованог криминалитета, тероризма и корупције.

 

 

Пето измењено и допуњено издање монографије иновирано је критичком анализом нових законских решења у националном законодавству и приказом међународних извора који постављају стандарде испод којих се у извршењу кривичних санкција не може ићи. Посебна пажња посвећена је деловању Националног механизма за превенцију тортуре и међународних тела створених са истим циљем.

 

 

 

 

Највећи део ове монографије посвећен је излагању о томе како се проблематика организоване криминалне делатности регулише у праву две државе које су прве почеле да је систематски изучавају (САД и Италија), земље чија кривично правна доктрина доминира у Европи (Немачка) и једне наднационалне организације која утиче на нормативна решења већине држава у Европи (Европске уније). Такође је разматрана усклађеност наших решења у кривичном законодавству са онима у компаративном праву.

 

 

 

 

Књига „Нова решења у посебном делу КЗ Србије“ је 26. монографија објављена у едицији Crimen чија је ауторка проф. др Наташа Делић. Поред детаљне анализе законских измена, књига је обогаћена и бројним примерима из судске праксе због чега представља и својеврсну колекцију судских пресуда.

 

 

 

 

Књига Методологија истраживања криминалитета, 2. издање (аутор проф. др  Ђорђе Игјатовић) употпуњена је бројним питањима која нису обрађена у првом издању објављеном 2009. године. Монографија се сада састоји из два основна дела и седам додатака. Први део књиге обогаћен је новим категоријама које доприносе разумевању методологије у криминолошким наукама док је у другом делу указано на могућности злоупотребе интернета у научним истраживањима  као и на кршење ауторских права у кривичним наукама.

 

 

 

Монографија „Компарација криминалитета и казнене реакције: Србија – Европа“, чији је аутор проф.др Ђорђе Игњатовић,  објављена је као 24.по реду у едицији Crimen са циљем поређења стања криминалитета у Србији и у осталим европским земљама. Основу за упоређивање чиниле су (за европске државе) четири књиге под називом Европски изворници о криминалитету и статистици кривичног правосуђа, док су у погледу Србије подаци прикупљени из евиденција домаћих органа правосуђа и других међународних евиденција којима наша држава доставља податке о криминалитету.

 

 

 

 

Виктимологија је дело монографског карактера чији су аутори проф.др Ђорђе Игњатовић и доц.др Биљана Симеуновић-Патић. У књизи је на систематичан и свеобухватан начин изложена материја виктимологије и то од основних појмова, преко теорија и методологије у овој дисциплини до феноменолошког аспекта  и начина реаговања на виктимизацију.

 

 

 

Одређени тешки облици криминалитета данас стављају на пробу  и искушење читаво кривично правосуђе, па и друштво у целини. Реч је о тероризму, организованом криминалитету и корупцији. Ова монографија настоји да у односу на поменуте облике криминалитета пође од једног рационалног приступа који захтева њихово упознавање, реалну процену њихове тежине и опасности по појединце и друштво, као и могућности кривичног права у њиховом сузбијању. У књизи су пре свега анализирана решења у кривичном законодавству Србије, али и у неким страним кривичним законодавствима, као и међународноправна регулатива у овим областима.

 

 

Књига „Споразум о признању кривице-упоредно-правни приказ“ представља прерађену магистарску тезу Вање Бајовић под насловом „Споразум о признању кривице“. У време израде магистарске тезе институт споразума о признању кривице био је предвиђен ЗКП из 2006. године. У међувремену је Изменама и допунама ЗКП из 2009 ЗКП из 2006 стављен ван снаге а у наше процесно законодавство и праксу и званично уведен институ споразума о признању кривице. Наведене измене анализиране су у књизи а истовремено је стављен акценат и на упоредно-правна решења, што је и у складу са називом ове монографије.

 

 

 

Ова монографија је наставак вишегодишњег напора аутора да читаоцима приближи сложен и изванредно богат спектар различитих приступа злочину и његовој контроли. У том смислу, она представља неку врсту „водича кроз микрокосмос теорија у криминологији“ – од првих промишљања о томе зашто људи врше злочине, до данашњих објашњења која настоје да обједине утицај разноврсних чинилаца чији међуодноси доводе до криминалног понашања. Први део монографије намењен је кратком представљању најзначајнијих праваца криминолошке мисли, док се други део састоји од 57 изворних текстова преведених на наш језик.

 

 

 

У овој монографији значајан простор је посвећен објашњењу тероризма као друштвеног и политичког феномена, проблемима његовог дефинисања и тешкоћама установљења његовог историјата, као и напорима међународних институција да се усвоји једна заједничка дефиниција тероризма, а мање ономе што углавном садржи већина књига о тероризму – опису терористичких организација и терористичких чланова са гомилом застрашујућих чињеница.

 

 

 

Предмет ове монографије је детаљна кривичноправна анализа која је примарно извршена применом догматичког и нормативног метода. Паралелно су коришћени, у нешто мањој мери, и упоредноправни и историјскоправни метод. Разматрани су следећа нова решења уведена Кривичним закоником Србије од 01. јануара 2006. године: кривично дело, дело малог значаја, сила и претња, кривица, неурачунљивост, правна заблуда, саизвршилаштво. Посебан значај дат је и анализи судске праксе.