Усвајање Етичког кодекса криминолога Србије је услов да постанете члан Секције. Зато пре но што попуните приступницу која се налази на страници која носи назив Приступање пажљиво проучите одредбе Етичког кодекса.

 

 

Етички кодекс криминолога Србије

 

     Сврха етичког кодекса је да пружи нека упутства истраживачима који треба да поступају у складу са циљевима Секције и да развијају и промовишу највише етичке стандарде у криминолошким истраживањима. Циљ кодекса је и да промовише и подржи добру праксу.

            Етички кодекс садржи само оквирна начела за помоћ истраживачима у избору и доношењу одлука које треба да буду у складу са тим начелима, али и са вредностима и интересима свих оних који су учесници конкретног истраживања. Поред усвајања ових начела, што се подразумева за чланове Секције за криминологију, истраживачи треба да буду свесни како етичких, тако и проблема који се односе на професионално поступање, а који се могу јавити у процесу истраживања.

  1.      Опште одговорности

                Истраживачи у области криминологије треба да настоје да:

                1) унапреде сазнање о криминолошким питањима;

                2) утврде и елиминишу чиниоце који ограничавају развој њихове професионалне компетентности и интегритета;

                3) стекну одговарајуће искуство или обуку да би унапредили своју професионалну компетентност и да утврде и боре се са оним чиниоцима који прете да ограниче њихов професионални интегритет;

                4) одбију захтеве (непосредне или посредне) да обаве истраживање у криминолошким областима за које нису стручни;

                5) предузму све разумне кораке како би обезбедили да њихове квалификације, способности или мишљења не буду погрешно приказани;

                6) исправе свако погрешно представљање и усвоје највише стандарде у свим својим професионалним односима са институцијама и колегама без обзира на њихов статус;

                7) поштују своје различите обавезе онако како су назначене у преосталом делу овог документа;

                8) буду упућени у најновија истраживања у вези са етичким и методолошким питањима, нпр. читањем истраживачких монографија или учешћем у одговарајућим обукама (видети додатне информације у следећем делу);

                9) провере поузданост својих извора информација, нарочито када користе интернет.

  1.      Одговорности истраживача према криминологији

               Истраживачи имају општу обавезу да промовишу напредак и ширење сазнања, да штите интелектуалну и личну слободу и ради тога да промовишу радни амбијент и професионалне односе који томе воде. Нарочито, истраживачи треба да промовишу слободно и независно истраживање криминолошких проблема и ширење криминолошког знања без ограничења. У оквиру тога, истраживачи треба да настоје да избегну уговорне услове који ограничавају њихов академски интегритет или слободу. Истраживачи треба да настоје да обезбеде да методологија која се користи, као и резултати истраживања буду отворени за расправу и поновно испитивање.

  1.       Одговорности истраживача према колегама

                Истраживачи треба да:

                1) признају у потпуности истраживачки допринос млађих колега и не искоришћавају их (нпр. публикације које су настале као резултат заједничког истраживања треба да поштују правило о навођењу сарадника по азбучном редоследу, изузев ако је допринос неког од истраживача значајнији);

                2) активно промовишу професионални развој обуку, подршку и заштиту истраживачког тима у средини где делују и чиниоци који могу угрозити њихову физичку и / или менталну добробит;

                3) не присвајају туђ рад; коришћење туђих идеја и истраживачког материјала треба увек назначити, без обзира на њихов статус и независно од статуса који имају идеје илиматеријали (нпр. чак иако су у форми нацрта);

                4) активно настоје да избегну дискриминаторско понашање. То подразумева моралну обавезу да се превазиђу стереотипи и негативни ставови засновани на предрасудама. Такође, то укључује обавезу да се избегне уопштавање на основу непотпуних података, као и опасност од прецењивања искуства одређених група или потцењивања њиховог доприноса у истраживању унутар читаве популације.

 

  1.     Одговорности истраживача према учесницима у истраживању

                Истраживачи треба да:

                1) буду свесни своје одговорности за очување физичке, социјалне и психичке добробити сваког појединачног учесника у истраживању од негативног утицаја сâмогистраживања. Истраживачи треба да настоје да заштите права оних које проучавају, њихове интересе, осећања и приватност. Истраживачи треба да пажљиво размотре могућност да учешће у истраживању може узнемиравајуће деловати на поједине учеснике, а нарочито на оне који су рањиви због деловања чиниоца као што су узраст, друштвени статус или осећај беспомоћности. Због тога треба да настоје да узнемиравање тих лица сведу на најмању могућу меру. Истраживачи, такође, треба да размотре да ли је прикладно да овим лицима понуде информације о службама за пружање помоћи;

                2) покажу разумевање према ограничењима које имају организације које учествују у истраживању и да не ремете њихово функционисање постављањем непотребних захтева;

                3) увек заснивају истраживање на слободно датом пристанку оних које проучавају, осим у неким изузетним ситуацијама (изузетност у овом смислу треба тумачити пре као изузетан значај теме, него као тешкоће у добијању пристанка). Слободно дати пристанак ствара обавезу на страни истраживача да објасне учесницима у истраживању на најпотпунији начин и коришћењем израза који су им разумљиви, шта је предмет истраживања, ко га предузима, ко финансира истраживање, зашто се спроводи и како ће резултати истраживања бити употребљени. Учесници у истраживању имају право да без последица опозову већ дати пристанак за учешће у истраживању у сваком тренутку и из било ког разлога. Учесници треба да буду информисани о томе до које мере могу рачунати на анонимност и поверљивост. Истраживачи треба нарочито да обрате пажњу на ове ствари када се ради о деци, младима или осетљивим особама као потенцијалним учесницима истраживања, укључујући и разматрање потребе да се добије додатни пристанак од одраслих који су одговорни за децу у време кад се тражи учешће у истраживању. Не сматра се да је довољно да казнене или социјалне установе дају пристанак за учешће у истраживању о понашању младих. Млади у тим случајевима морају бити консултовани. Поред тога, истраживачи треба да обрате пажњу на питање заштите деце и да раде на изради прописа о забрани њиховог злостављања. Истраживачи треба да размотре могућност расправе о резултатима истраживања са учесницима и онима који су предмет истраживања;

                4) ако се укаже потреба да се другим истраживачима ставе на увид подаци на основу којих се учесници у истраживању могу идентификовати, о тој могућности треба дапоразговарају са тим субјектима. Учесници у истраживању треба да буду обавештени ако постоји могућност да се подаци нађу у архивама, укључујући и рачунарске базе података. Истраживачи не смеју да прекрше “дужност поверљивости” и да предају трећим лицима податке на основу којих се могу идентификовати учесници у истраживању без њихове сагласности. Истраживачи такође треба да делују у складу са важећим законским ограничењима која се односе на интелектуалну својину (укључујући право копирања, заштитне жигове и патенте), приватност и поверљивост. Могућност кршења дужности чувања тајне или поверљивости понекад може бити предвиђена законом: истраживачи зато треба да размотре околности у којима се од њих може тражити да открију информације правосудним или другим властима, и да обавесте о тој могућности учеснике у истраживању када од њих траже пристанак;

                5) ако воде истраживање путем интернета, буду свесни одређених проблема који се при томе могу појавити. Истраживачи треба да буду свесни не само одговарајућихзаконских прописа у јурисдикцији коју покривају, већ и правила поступања свог интернет провајдера. Када се воде истраживања путем интернета, истраживачи треба да буду свесни границе између јавне и приватне сфере, као и законских или културних разлика које могу да постоје између различитих области. Где истраживање може да нанесе штету легитимним правима учесника у истраживању, истраживачи треба да добију писмену сагласност од њих, затим да осигурају поверљивост, као и да обезбеде сигурност у преносу података. Истраживачи треба да обрате посебну пажњу и да покажу посебан обзир када су учесници у интернет истраживању деца и осетљиве особе;

                6) буду свесни додатних тешкоћа које се могу јавити када се предузима упоредно или међународно истраживање, укључујући и могућност да се разликују правила поступања између различитих јурисдикција.

  1.       Односи са спонзорима

                Истраживачи треба да:

                1) настоје да остваре добре односе са свим финансијским и професионалним агенцијама у циљу унапређења знања о криминолошким проблемима и да избегавају штетна сукобљавања са финансијским агенцијама и учесницима у истраживању које могу да умање истраживачке шансе другим истраживачима;

                2) траже да се унапред разјасне појединачне обавезе финансијера и истраживача и њихових институција, као и да охрабрују писане споразуме где год је то могуће.Истраживачи треба да буду свесни сопствених обавеза према финансијерима и да покушају да доврше истраживачки пројекат према својим најбољим способностима у складу са уговором или неписаним споразумом. Истраживачи имају обавезу да обавесте спонзоре/финансијере о сваком намераваном одступању од утврђених рокова;

                3) се потруде да избегну уговорне / финансијске споразуме који стављају нагласак на брзину и економију трошкова на уштрб доброг квалитета истраживања, као и да не дозволе да њихова слобода и ширење резултата истраживања буду ограничени.