Трећа књига изабраних текстова о организованом криминалитету доноси читаоцима још четири нова текста о тој проблематици: „Парадокс очекиване казне: правни и економски фактори који утичу на успех и неуспех у борби против организованог криминалитета“ (Edoardo Buscaglia); „Деца учинилаца дела организованог криминалитета: Какав отац такав син? Истраживачка и квалитативна студија механизама међугенерацијског (дис)континуитета породичног организованог криминалитета“ (Meintje van Dijk, Edward Kleemans, Veroni Eichelsheim); „Загађујући државно-корпоративни криминалитет, неолиберализам и зелена криминологија: ризици и наслеђе нафтне, хемијске и индустрије минерала“ (Vincenzo Ruggiero, Nigel South); „Приватни војни актери, криминалитет и поље неодговорности“ (Dawn L. Rothe, Deffrey Ian Ross).
Књигу су приредили професор Ђорђе Игњатовић и Александар Стевановић.
Друга књига изабраних текстова о организованом криминалитету садржи шест радова који на оригиналан начин отварају мноштво интересантних питања која омогућавају да на потпунији начин сагледамо овај тип криминалне активности. У питању су следећи текстови: „Прекогранични криминалитет и повезаност легалних и илегалних актера“ (Nikos Passas); „Заштита и изнуда“ (Federico Varese); „Илегална експлоатација природних ресурса“ (Tim Boekhout van Solinge); „(Не)организовани криминалитет – ка дистрибутивном моделу организованог кибер криминалитета“ (David S. Wall); „Озбиљан (тежак), стога и организован?Критика реторике о „кибер организованом криминалитету“ у Уједињеном Краљевству“ (Anita Lavorgna); „Жене и транснационални организовани криминалитет“ (Jana Arsovska & Allum Felia).
Књигу су приредили професор Ђорђе Игњатовић и Александар Стевановић.
Зборник текстова о злочинима моћних (оригинални наслов The Routledge International Handbook of the Crimes of the Powerful) говори о системској немоћи државе на глобалном нивоу, да стане на пут криминалитету моћних. У књизи је указано да деловање „рутинизованог државног криминалитета и његова контрола“ први пут добијају заједнички смисао, који потом постаје одрживи и обједињујући оквир за објашњење богатства мултинационалних корпорација, па чак и разлог неуспеха националних држава да им се одупру, или још горе, да се не сукобе са њиховим криминалним активностима. Књигу са енглеског језика превели Александар Стевановић и Милена Петровић.
Превод књиге Каденца има интересантну предисторију. Када је крајем 2016. године објављен превод чувене монографије „Затвор на оптуженичкој клупи“, њен аутор Томас Матисен је уз захвалност што се појавила на још једном језику написао да припрема књигу која ће бити његова професионална аутобиографија. Понудио је да и она буде преведена у оквиру едиције Crimen, али је због преобимности одлучено да се преведу само одређени делови који ће бити интересантни нашим читаоцима. Матисен даје одговор на питање: у ком смислу је ова књига „професионална аутобиографија“? Тако што показује, корак по корак, како се кроз више од пола века кретала његова професионална каријера у области криминологије и социологије права.
Књига „Норвежани стражари српских логора на северу Норвешке“ представља превод дела аутора Нилса Кристија који је на овој теми и магистрирао. Како сам аутор наводи „ништа није поколебало његову увереност у суштину овог рада, а то је да веома велики број људи (тачније већина) може да чини најужасније поступке према другим људима у случају када спољашња ситуација постане довољно екстремна. То не значи да су сви стражари били чудовишта. Суштина проблема није у томе да се промене људи који су чинили екстремне облике нечовечног опхођења, већ да се промене услови и облици контаката, социјални системи који приморавају људе на такве облике екстремног понашања…“ Књигу је превео проф. Рајко Буквић.
Пред читаоцима се налази превод неколико у криминолошкој литератури изузетно утицајних текстова који се баве објашњењем различитих аспеката једног од најважнијих планетарних феномена овог доба – организованог криминалитета. Колико год да се о њему писало, говорило и указивало на катастрофалне последице по друштво, то је вид недозвољене делатности која је за истраживаче и даље загонетна. Изабрани су текстови које се не баве превасходно анализом тренутног стања у време кад су писани, већ концептуалним питањима и праксама који су актуелни и данас. У питању су „класични текстови“ из овог домена. Књигу су приредили професор Ђорђе Игњатовић и Александар Стевановић.
Дело „Миротворство – размишљања једног радикалног криминолога“ представља одличан увод у једну од актуелних оријентација савремене криминологије, а аутор је истовремено и њен идејни зачетник. Харолд (Хал) Пепински је професор криминологије и кривичног права на Индиана Универзитету. Полазни став припадника миротворног правца је да постоји круг насиља у коме се на један његов облик одговара другим – кривична правда представља оваплоћење насилничког односа према људима. Критици се подвргавају не само политика контроле криминалитета, већ и становништа традиционалне криминологије и пенологије. Књигу су са енглеског језика превели Никола Вујичић и Александар Стевановић.
Читаоцима на нашим просторима ће од сада, захваљујћи преводу књиге „Затвор на оптуженичкој клупи“ Томаса Матисена, бити доступно једно од најаргументованијих оспоравања затварања као вида кажњавања које се до сада појавило у криминолошкој литератури. Написано је крајем прошлог века у раздобљу када је лишавање слободе постало основно средство сузбијања криминалитета (“криминалне политике”); тада је у већини европских држава и у САД дошло до раније незабележеног раста стопе затворених лица и пренасељености казнених установа. У том тренутку професор Матиесен се одлучује да доведе у питање сам основ таквог неконтролисаног ширења. Књигу су са енглеског језика превели Никола Вујичић и Александра Лозић.
Нилс Кристи, један од највећих криминолога аболициониста, у књизи „Границе патње“ указује на ограниченост казнене реакције и залаже се за нови начин реаговања на штетно понашање. У складу са тим, овај аутор сматра да треба променити терминологију коју користимо јер она прикрива суштину ствари. Модерна друштва би требало да умањују патње људи, а не да их појачавају. У поговору је наведен списака радова овог аутора. Са енглеског језика превео Никола Вујичић.
Пред читаоцима се као 33. наслов у Едицији Crimen појављује, по први пут на овим просторима, превод капиталних радова првог реформатора установа намењених смештају лица лишених слободе. У њима Џон Хауард, један од највећих филантропа које је свет икада видео, описује трагично стање тих установа у време када је казна затвора тек почела да се издваја као самостална санкција у кривичном систему цивилизованих држава. Са енглеског језика превела Драгица Љубичић.
Богатом низу преведених монографија у Едицији Crimen прикључено је и дело Поткултура насиља чији су аутори чувени криминолози Марвин Волфганг и Франко Феракути. Ова књига представља део криминолошких истраживања која развијају концепт субкултуре као исцрпног објашњења злочиначког понашања, унутар ширег оквира који укључује и девијантност. И после 40 година од првог издања, може се рећи да овај рад представља вредан инструмент анализе насилничког понашања, а посебно убиства. Књигу је са енглеског језика превела Драгица Љубичић.
Иако се тема ове књиге тиче пре свега међународног, а посебно међународног кривичног права, она је истовремено и политичка тема. Аутор Данило Золо нарочиту пажњу посвећује улози САД и политичким односима у свету, али проблеме разматра и са међународно-правног и међународно-филозофског аспекта. Он врло успешно полемише са ставовима ауторитета као што су Хабермас у филозофији или Келзен у теорији права. Мада је главна тема књиге агресија на СР Југославију 1999. године, она је послужила аутору да изведе низ општих закључака који се тичу савремених међународних односа у свету. Са италијанског превео Зоран Катанић.
Преводом монографије Злочин и свакодневни живот Едиција Crimen обогаћена је још једним врхунским делом из области криминологије. Аутор књиге Маркус Фелсон, почасни члан Секције, један је од најистакнутијих криминолога данашњице. Иако је предмет анализе стање криминалитета у САД, аутор наводи да она може бити корисна и за друге државе. Ово стога што су предмет Фелсоновог разматрања на првом месту погрешке које људи праве у размишљању о криминалитету, а поред тога аутор пажњу посвећује самом криминалном догађају и приликама за његово остварење. Књигу је са енглеског језика превела Наталија Лукић.
Превод књиге Изгубљене казне, чији су аутори Лук Хулсман и Жакелин Берна де Сели, представља седамнаесту по реду књигу у едицији Crimen коју је са француског језика превела дипл. филолог Ивана Ђокић. Поред оригиналне форме књиге која се састоји из разговора са Луком Хулсманом, књигу одликује и раикално другачији приступ у објашњењу кривичног система. Малим корацима, али снажно, Хулсман приказује штетне последице система у коме сваке године у Француској бива лишено слободе 100 000 људи и предлаже један глобални алтернативни дискурс кривичном систему.
Превод дела Од антропологије до компаративне криминологије је четрнаеста књига која је објављена у Едицији Crimen. Аутор је Денис Сабо, почасни члан Криминолошке секције и један од најугледнијих светских криминолога а књигу је на српски језик превела дипл. филолог Ивана Ђокић, члан Секције.
Компаративно кривично право – санкције Жана Прадела је једанаеста по реду књига из едиције Crimen коју је са француског језика превео професор Обрад Перић. Од целе књиге професора Прадела, која обухвата компарацију општег и посебног дела кривичног права, одлучено је да преведе део који се односи на санкције. Један од разлога је чињеница да у Србији доминира казна лишења слободе, док се скоро и не размишља о усвајању другачијег приступа који би подразумевао примену у другим земљама делотворнијих решења.
Криминалитет у Америци аутора Ремзија Кларка је још једна књига из Едиције Crimen коју је са енглеског језика превела др Биљана Симеуновић-Патић.
Историјат кривичних доктрина Жана Прадела је четврта по реду књига из Едиције Crimen коју је са француског језика превео професор Обрад Перић. Искључиво теоријско интересовање за кривичне доктрине не би било довољно да оправда њихово проучавање. Оно што треба знати је да те доктрине имају неког утицаја на позитивно право и та најпре у процесу стварања кривичног законодавства, док на плану његове примене тај утицај није увек толико значајан. Тако, упркос вишедеценијског страховитог напада на казну лишења слободе, она се и даље чврсто држи.
