КРАТКИ ПОДАЦИ О ЧЛАНОВИМА УПРАВЕ СЕКЦИЈЕ
ЂОРЂЕ ИГЊАТОВИЋ је аутор више радова из криминолошке области, међу којима и уџбеника Криминологија (16 издања), Криминолошко наслеђе (хрестоматија, 3 издања), Теорије у криминологији, Методологија проучавања криминалитета (4 издања), Право извршења кривичних санкција (6 издања), неколико коауторских радова: Виктимологија, Организовани криминалитет, Kluwers International Encyclopedia of Laws – Criminal Law – Yugoslavia и (Kluwers) Serbia –in: International Encyclopaedia of Laws: Criminal Law. Члан је светског и европског удружења за криминологију, почасни је члан Италијанског криминолошког удружења. Члан редакције више научних часописа у земљи и иностранству. Руководио је у периоду од 16 година са два пројекта финсирана од Министарства за науку Србије, члан Комисије за избор у научна звања и Националног савета за науку. Члан је Научног друштва Србије. Оснивач је Едиције CRIMEN (у којој је објављено 57 књига из области кривичних наука), а са професором Зораном Стојановићем и истоименог часописа.
ЗОРАН ИЛИЋ је редовни професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, на Одељењу за превенцију и третман поремећаја понашања. Аутор је уџбеника „Ресоцијализација младих преступника“, монографије „Затвор и/или слобода под надзором“, као и преко седамдесет научних радова из области превенције криминалитета и третмана младих и пунолетних – одраслих преступника. Учествовао је у раду више научних скупова и истраживачких пројеката. Управник је Одељења за превенцију и третман поремећаја понашања и председник Савета Факултета.
СНЕЖАНА СОКОВИЋ је редовна професорка Криминологије са пенологијом на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу где је и докторирала. Аутор је ужбеника Извршење кривичних санкција, монографија Вештачење као доказ у кривичном поступку и Доказивање индицијама и неколико десетина чланака из кривичноправне области. Учествовала је на више научних скупова и у неколико научних пројеката.
МИЛАНА ЉУБИЧИЋ је редовна професорка на одељењу за Социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду на предметима Социологијa друштвених девијација – криминалитет и Социологија менталних поремећаја на основним, Социологија маргинализованих група и Увод у системску породичну теорију и терапију на мастер студијама. Објавила је монографије Породица и делинквенција, О неурачунљивости: социолошка студија и Идентитет(и) и ментална болест, и низ чланака, прилога у колективним монографијама и радова презентованих на научним скуповима. Члан је Савеза друштва психотерапеута Србије и Европске асоцијације за психотерапију и сертификовани психотерапеут.
ИВАНА СТЕВАНОВИЋ је виша научна сарадница и директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду. Аутор је и коаутор бројних научних радова из области криминологије, малолетничког кривичног права и права детета. Чланица је Савета за права детета Владе Републике Србије и Савета за права детета Града Београда. Др Ивана Стевановић је стални експерт консултант за област права детета Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Мисије у Београду и стручни сарадник Правосудне академије у креирању и реализацији програма везаних за обуку представника система малолетничког правосуђа у Републици Србији (2005/2017).
СЛАЂАНА ЈОВАНОВИЋ је дипломирала (са просечном оценом 9,93) на Правном факултету Универзитета у Београду, где је стекла и назив магистра правних наука 2003. године (одбранивши тезу под називом „Условни отпуст у југословенском кривичном праву”). Докторирала је 2008. године одбранивши докторску дисертацију под називом „Кривичноправна заштита од насиља у породици” на Правном факултету Универзитета Унион у Београду. На Правном факултету Универзитета Унион у Београду предаје (у звању редовног професора) предмете из уже научне области Кривично право (укључујући Криминологију са пенологијом) на основним академским и постдипломским студијама.
АЛЕКСАНДРА ИЛИЋ је ванредна професорка Факултета за безбедност Универзитета у Београду. Добитник је награде из фонда проф. др Драгољуба Атанацковића као најбољи студент Кривично-правног семера у генерацији. Изводи наставу на предметима Криминологија и Виктимологија. Докторску дисертацију под називом „Медији и криминалитет (криминолошки аспекти)“ одбранила је са одликом у јулу 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Ауторка је Коментара Закона о извршењу кривичних санкција.
САЊА ЋОПИЋ је ванредна професорка на Универзитету у Београду – Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију, где изводи наставу из предмета Криминологија са малолетничком делинквенцијом, Виктимологија, Жене и затвор и Насиље над децом на основним, Квалитативне методе у истраживањима у криминологији и виктимологији на мастер, и Истраживања у криминологији, виктимологији и друштвена реакција на делинквентна понашања на докторским академским студијама. Радила је на Институту за криминолошка и социолошка истраживања (1995-2000. и 2002-2022) и Институту друштвених наука у Београду (2000-2002). Једна је од оснивачица Виктимолошког друштва Србије-ВДС и председница је Управог одбора овог удружења. Чланица је Европског форума за ресторативну правду. Самостално или у коауторству је објавила осам књига и преко 100 радова у домаћим и међународним научним часописима, уређеним књигама и тематским зборницима. Од 2019. је главна и одговорна уредница научног часописа о виктимизацији, људским правима и роду Темида.
НАТАЛИЈА ЛУКИЋ је ванредна професорка Правног факултета у Београду на коме је дипломирала (правосудни смер) са просечном оценом 9,88 и завршила мастер студије на кривичном смеру. Докторску дисертацију под називом „Криминалитет компанија“ одбранила је са одликом у октобру 2017. године на Правном факултету Универзитета у Београду. Изводи наставу на предметима Криминологија, Организовани криминалитет и Политика сузбијања криминалитета. На мастер студијама учествује у настави на више модула – Кривичноправни модул, Малолетничко кривично право, Организовани криминалитет, тероризам и корупција, а у оквиру међународног пројекта Law and Gender – Ерасмус стратешки пројекат за развој мастер програма „Право и род“ и на истоименим мастер студијама на Правном факултету у Београду. Ауторка је три монографије.
