Развој Криминологије као научне дисциплине у Србији

Проф. др Јанко Таховић (1912-1973), писац првог уџбеника Криминологије на српском језику

Израз „Криминологија“ у систематским радовима почео је користити професор Тома Живановић, који је почетком прошлог века у књизи Основни проблеми кривичног права (Београд 1910.) тај термин схватао као заједнички назив за све кривичне науке. Као наставни предмет Криминологија је уведена у Наставни план Правног факултета после окончања Другог светског рата. У то време издат је и први уџбеник чији је аутор био Јанко Таховић, професор Правног факултета у Београду (Криминологија, белешке по предавањима у 1945/46 години, Београд). Почетком шездесетих година приметан је раст интересовања за ову науку. Тада је основан Криминолошки институт, почиње да излази Ревија за криминологију и кривично право, формира се Југословенско удружење за криминологију и кривично право. Од почетка осамдесетих година долази до извесне стагнације, док је у последњој деценији прошлог века стагнација била везана за специфичне околности у којима се одвијао процес транзиције. У деценији која је уследила приметан је напредак – основано је прво удружење криминолога, Министарство за науку прихвата финансирање неколико пројеката из ове области, основана је едиција Crimen.

Установе на којима се изучава Криминологија:

Правни факултет Универзитета у Београду, Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Правни факултет Универзитета у Нишу, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду, Факултет за безбедност Универзитета у Београду, Криминалистичко-полицијска академија, Филозофски факултет Универзитета у Београду (одељење за Социологију)  као предмет Социологија друштвених девијација-криминалитет.

Уџбеници

Ј. Таховић, Криминологија, белешке по предавањима у 1945/46 години, Београд, 1946.

М. Милутиновић, Криминологија (шест издања, прво издање 1969, последње 1990), Београд.

Ђ. Игњатовић, Криминологија (једанаест издања), Београд, 2011.

С. Константиновић, В. Николић, Криминологија, Ниш, 2010.

М. Бошковић, Криминологија са пенологијом, Београд, 2000.

З. Николић, Криминологија са социјалном патологијом, Београд, 2000.

Проф. др Милан Милутиновић (1916-1996) оснивач је Криминологије као научне дисциплине на овим просторима, први и дугогодишњи директор Института за криминолошка и социолошка истраживања, оснивач Више школе унутрашњих послова. Писац незаобилазних дела Криминологија, Пенологија, Криминална политика и многобројних других.

Секција за криминологију основана је 2006. године. Први почасни председник био је проф. Обрад Перић.

Проф. др ОБРАД ПЕРИЋ (1936-2011), први почасни председник Секције, био је више деценија наш највећи стручњак за малолетничку делинквенцију и малолетничко кривично право. Био је члан Научне комисије Међународног удружења за криминологију у Паризу (1980-1995). Аутор је преко 130 радова и превода значајних криминолошких дела са француског језика. За научни рад додељена му је Медаља града Париза 1986. године.

ЈОВАН ЋИРИЋ (1961-2022) био је аутор бројних радова из криминолошке области, међу којима се посебно истичу Несавесно лечење болесника, НАТО агресија на Југославију, Друштвени утицаји на казнену политику судова – и неколико коауторских дела: Људска права у сенци организованог криминала; Сукоб јавног и приватног интереса у троуглу моћи, новца и политике; Казнена политика судова у Србији; и Јавни тужиоци и њихова улога у успостављању владавине права, Тужиоци и жртве и низа других. Уређивао је часопис „Страни правни живот“. Био је члан Управе Секције за криминологију, директор Института за упоредно право у Београду, а од 2016. године све до смрти и судија Уставног суда Републике Србије.

БИЉАНА СИМЕУНОВИЋ- ПАТИЋ је била редовна професорка Криминологије и Виктимологије на Криминалистичко-полицијској академији у Београду. Докторирала је на Правном факултету у Крагујевцу са темом: Криминалитет малолетника у Републици Србији и савремена друштвена реакција. Учествовала је у више научно-истраживачких пројеката и објавила више десетина радова из криминолошке области, међу којима су Убиства у Београду: криминолошка студија; кауторски радови: Виктимологија, Трговина људима у Србији, О негативном душтвеном јунаку. Била је чланица Управе Секције од оснивања.