National Center for State Courts (NCSC) је 2004. године укључио Правни факултет Универзитета у Београду у пројекат Успостављање владавине права у Србији. Основно начело правне државе, односно владавине права, као теоријског концепта и практичне изградње, је владавина закона у систему поделе власти. То, на једној страни, подразумева доношење „добрих“ закона, и у супстанцијалном и у формалном смислу, и, на другој страни, законитост (у доношењу) појединачних аката, судских и управних. Тако је установљен програм Писање правних докумената и истраживање. Програм је сачињен по узору на сличне програме на америчким универзитетима и под покровитељством професора из САД. Он је прилагођен карактеристикама европскоконтиненталног типа права и, посебно, условима и природи српског права, као и образовним потребама наших студената. У првих неколико година (експериментална фаза) то је био курс који су студенти добровољно похађали, а изводили су га наставници Правног факултета и најугледније активне судије. Интересовање студената је било огромно, а селекција озбиљна, јер се рад методски могао организовати само у малим групама (до30 студената). Прве, изузетно добре резултате наш је факултет, као први европски факултет који је имао такав програм, представио у мају 2015. године на регионалној конференцији у Прагу. За потребе овог курса сачињен је приручник Писање правних аката и истраживање.
У годинама које следе, курс је прерастао у изборни предмет, а затим, од 2012. године, предмет је добио статус једне од две обавезне вештине-предмета у VII семестру (IV година студија) и промењен назив: Номотехника- писање правних аката.
Предмет не укључује обуку за писање прописа, поступак и форму предлога закона, измена и допуна, нити пратећих подзаконских аката. Потреба за овом врстом обуке је самоочигледна. Та врста образовања потребна је (у) сваком правничком образовању, ма где се оно организовало, у ма ком делу света или типу правног система. За „транзицијску“, постсоцијалистичку Србију је то нужно. Две су компоненте у којој се та нужност огледа. Прва је изградња правне државе и конституционалне либералне демократије после слома ауторитарног поретка, односно успостављање новог државноправног идентитета. Друга је правна „опремљеност“ и оспособљеност Србије за приступање Европској Унији.
Уз те тврдње, као аргумент уз квалификацију „нужно“, треба знати још и ово. Процес демократске транзиције у Централној и Југоисточној Европи означен је као „један од најузбудљивијих и најтежих процеса у модерној историји“ (Ј.Линз, А.Степан). Он је по својој суштини – коренитости, револуционарног карактера, али се, срећом, одвија у реформском облику, што је довело до духовитог израза „реФолуција“ (Т.Г.Асх). Другим речима, закони су основно правно средство демократског преображаја постсоцијалистичких држава у овом делу Европе, уз, разумљиво, пратеће подзаконске акте који им обезбеђују нормативни живот. Уз законске прописе, треба поменути и програмске акте опште нарави, као што су стратегије и акциони планови, примера ради.
Ионако комплексне задатке који су у земљама у транзицији постављени правној политици и правној стратегији, када је Србија у питању отежавају још неки чиниоци. Од првих слободних, фер, вишестраначких избора, који обележавају почетак транзиције, до данас, шест пута су организовани парламентарни избори. Оно што карактерише све парламентарне циклусе је то да су све коалиције које су организовале постизборну већину своју нормативну активност „почињале од почетка“. То значи да су новоформиране коалиције у критици „претходне власти“ углавном поништавале њене реформске подухвате и отпочињале нове, „своје“, што је у великој мери успорило изградњу демократског правног поретка. Затим, сваки скупштински сазив доносио је веома велики број прописа – закона, подзаконских аката, реформских и програмских докумената. Тако је, на пример, Скупштина РС у периоду од 2008. до 2012. године, према сопственој објави, донела чак 700 закона и 200 општих правних аката друге врсте, што је неминовно морало довести до недовољне системске усклађености и смањених ефеката у примени права. Уз дисконтинуитет и неусклађеност, почетак приступних преговора са ЕУ поставио је Србији чврсте критеријуме у области правног преобликовања система, што задатке законодавне технике чини још сложенијим.
Због свега овога побољшање знања о сврси закона, значају подзаконских аката и квалитетној процедури за њихово установљавање преко је потребно студентима завршне године студија које ови послови чекају, као и онима који ове послове већ обављају у државним органима.