Gospođica Siliadin je državljanka Togoa. U Francusku je došla 1994. godine, sa petnaest godina, u pratnji gospođe D., francuske državljanke poreklom iz Togoa. Dogovor je bio da ona pomaže gospođi D. u kućnim poslovima dok ne otplati troškove avionske karte, dok se gospođa D. obavezala da će rešiti njen imigracioni status i upisati je u školu.
Gospođa D. je po dolasku u Francusku oduzela pasoš gospođici Siliadin. U drugoj polovini 1994. godine „pozajmila“ ju je gospodinu i gospođi B. kako bi im pomagala oko njihovo dvoje dece dok se gospođa B, koja je bila u drugom stanju, ne porodi. Gospođica Siliadin je, međutim, postala njihova kućna pomoćnica. Radila je sedam dana nedeljno, bez slobodnog dana, jedino je nedeljom dobijala dozvolu da ode do crkve i prisustvuje misi. Nije dobijala platu.
Krajem 1995. godine, gospođica Siliadin uspeva da pobegne uz pomoć jedne državljanke Haitija koja ju je primila kod sebe. Kod nje je živela šest meseci, starala se o njeno dvoje dece, imala odgovarajući smeštaj i hranu i dobijala 2500 franaka mesečno.
Po nagovoru svog strica koji je sve vreme bio u kontaktu sa gospodinom i gospođom B., gospođica Siliadin se vraća kod njih. Oni su obećali da će se postarati da ona dobije boravišnu dozvolu. Situacija se, ipak, nije promenila.
U jednom trenutku, gospođica Siliadin je uspela da dođe do svog pasoša. Takođe se poverila komšinici koja je o njenoj situaciji obavestila Komitet protiv modernog ropstva. Oni su odgovarajući zahtev dostavili tužilaštvu.
1998. godine policija ulazi u stan gospodina i gospođe B. Protiv njih je pokrenut postupak. Oni su optuženi da su u periodu od jula 1995. do jula 1998. godine koristili usluge bez naknade ili uz naknadu koja je bila u očiglednoj nesrazmeri sa izvršenim radom, koristeći ranjivost osobe u pitanju i stanje zavisnosti u kome se ona nalazila. Takođe su se teretili da su gospođicu Siliadin držali u životnim i radnim uslovima kojima se krši ljudsko dostojanstvo, kao i da su koristili usluge strane državljanke koja nije imala radnu dozvolu.
Prvostepeni sud je osudio gospodina i gospođu B. na po dvanaest meseci zatvora i odredio novčanu kaznu u iznosu od 100 000 franaka kao i obavezu da gospođici Siliadin isplate 100 000 franaka na ime naknade štete. Apelacioni sud je gospodina i gospođu B. oslobodio svih optužbi.
Gospođica Siliadin je podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava.